Кристина Нелист (Christina Nellist)

Данас је разумно сугерисати да већина људи разуме да су климатске промене стварне и да су опасне. Наш ниво потрошње и злоупотребе природног света негативно се одразио на нашу атмосферу, временске обрасце, океане, окружење и животе створења у тим срединама. Као што нас подсећа отац Јован Крисавгис (Предговор) „Ми смо у тренутку кризе и последица. Грчка реч за кризу (krisis) указује на осећај за начин на који реагујемо на јединствене и универзалне проблеме које смо створили и са којима се суочавамо. Наша злоупотреба и злоупотреба Божијег дара угрожава све облике живота, укључујући и наш сопствени. „За црквене оце је јасно да, уколико је творевина дар, оно је дар свим заједничким створењима. (Теокритоф, Климатска криза и одржива брига о творевини: 356)

Од деце до бака и дека, сви демонстрирају на улицама земљама широм света и коначно је дошло до признања да више не можемо да преваримо или оставимо обећања неиспуњена – дошло је време за хитну и одлучну акцију. Многи од ових људи су људи вере и чланови наших парохија, али нажалост, још увек постоји јаз између учења верских вођа и учешћа на локалном/парохијском нивоу. Да, многи ће знати да треба да се удаљимо од ‘онога што желимо на оно што нам је потребно’ – да бисмо створили лакши отисак на земљи – али многи неће, јер им је на парохијском нивоу дато мало времена да чују учења наших јерараха или да разговарају о томе како да им се прилагоде. Епископи у свакој епархији и њихови свештеници су, дакле, од суштинске важности за стварање стварне промене у индивидуалном понашању јер мало људи чита богословске часописе или прати веб странице митрополија.

Форензичко питање које овде треба поставити је зашто су многе парохије још увек неактивне по овом критичном питању? Можда се осећају неадекватно за задатак – то не би било изненађујуће, јер су многи узроци климатских промена сложени. Свакако, млади су заинтересовани, а недавна истраживања нас обавештавају да су и они веома забринути и уплашени будућности, јер су обавештени о вероватној смрти милиона/милијарди људи/флоре/фауне – као што је сценарио ‘стаклене баште’ постаје стварност. Из истраживања знамо да је млађа демографска група најмања у погледу посећености цркве и зато нам ова ситуација можда пружа прилику да их вратимо у цркву. Као „Иконе Божије“ и „свештеници творевине“ дужни смо да размотримо њихову патњу и понудимо им утеху и наду. Да бисмо то учинили, од наших епископа ће бити потребно да благослове своје свештенике да се баве овим најхитнијим питањима – оним које ће се временом експоненцијално погоршавати, и што је исто тако важно, да својим свештеницима пруже информације које су им потребне за обављање ове виталне улоге, у овом тренутку у ово критично време. Дуго се тврдило да је обавеза људи вере и њиховог свештенства да се баве питањем „Бриге о творевини“ – и индивидуално и институционално – јер како су нас рани црквени оци до данас учили, све је повезано и међузависно. Ово је била кључна тема на Халки 111 – били смо подстакнути не само да подучавамо „Бриге о творевини“ на нашим факултетима, већ и да образујемо себе, наше свештенике, а тиме и наше парохије о тој теми.

Семе за ове две значајне колекције посејано је на Халки 111, и са састанка на Патмосу касније те године, где је наш фокус био на одрживом хришћанском животу. Они такође долазе из личне мисије да донесу глас Православља онима који мало, ако ништа, знају о нашој вери; јер је аутор уверен да наша теологија држи кључ за борбу против зла које обилује на овој земљи, узимајући уточиште у непромишљеној политици моћних стечених интереса и многих корумпираних појединаца на власти широм света.

Иако је исправно и коректно да разговарамо са другим православцима, такође је од виталног значаја да створимо прилике да наша учења допру до других хришћана и вера, и да, подједнако, створимо прилике да учимо од њих. Ове две колекције раде управо то, али више од тога

 – оне такође дају простор гласовима изван религије који могу да нас обавесте – и да буду информисане од нас-

– о духовној димензији која се тако често губи или прећуткује у политичком или научном дискурсу о тој теми. Тако, преко четрдесет академика и стручњака из четрнаест земаља и шест континената пише ауторитетно и јасно о аспектима климатске кризе и бриге за свет природе, који укључују, мада не ограничавајући се на, области теологије; права; етике; филозофије; науке; медицине; бизниса; заштите животиња, и из више верских, међуверских и секуларних перспектива. Без обзира на њихову стручност, пишу у нади да ћемо ми, било као појединци или као доносиоци одлука у влади и цивилном друштву, одговорити на климатску кризу далеко брже него што је то тренутно случај. Неки пишу са изузетном храброшћу о темама о којима се ретко расправља, као што је корупција у средишту илегалне трговине дивљим животињама и њене везе са организованим криминалом, где се профит од ове грозоте користи за олакшавање других грозота као што су модерна трговина робљем и трговина дрогом и оружјем. (Камасану, Климатска криза и одржива брига о творевини:103).Такође смо информисани о сложености раста становништва и климатских промена, као и о томе како можемо да „озеленимо“ теолошко образовање преко поглавља Цалампуни & Антонопоулоу, (Климатска криза и брига о творевини:329-348), и „Курс хришћанске одговорности за бригу о творевини”, за парохије, групе младих и индивидуалне студије, (Нелист, Додатак). Други пишу из научне или правне перспективе о кризи у Амазону; климатској нестабилности; правима на заштиту животне средине и медицинској неспремности. Листа је дугачка, наизглед разнородна, али међусобно повезана, на начин који се често цитира у православљу, као заједници љубави и саосећања. Резултат је снажан колективни глас који препознаје међусобну повезаност „свих ствари“ у свету природе и потребу за хитним деловањем влада, цивилног друштва – укључујући наше цркве и појединце.

Пратите линкове за даље информације:

Climate Crisis and Creation Care: Historical Perspectives, Ecological Integrity and Justice – Cambridge Scholars Publishing

Climate Crisis and Sustainable Creaturely Care: Integrated Theology, Governance and Justice – Cambridge Scholars Publishing

Кристина Нелист је православна теолошкиња која се усавршава у бризи за патњу животиња и људску сотериологију. Она је ауторка књиге Источно православно хришћанство и патња животиња: древни гласови у савременој теологији и суоснивач је Пан-православне бриге за животиње.